У котловници КП “Градске топлане” а.д. Пале постоје два котла: парни котао продукције 10 t/h и други топловодни котао максималне снаге 2 MW. Парни котао, ознаке KЛ 100, произвођача “ТПК” Загреб, који се користи за испоруку топлотне енергије ужем, старом, урбаном насељу Пала, максималне је снаге 6,52 MW. Топловодни котао ознаке САСП 2000, произвођача “Топлинг” Прњавор, на који је прикључен комплекс факултета а од 2020. године и Саборни храм, инсталисан је 2015. године. Оба котла као енергент користе биомасу, тј. дрвни отпад, с тим што је топловодни котао прилично ограничен на тип и квалитет енергента (сјечка декларисане гранулације, просјечне влажности), док је за парни котао прихватљива шира лепеза енергента (пиљевина, сјечка, мљевена кора и сл.). С обзиром на то да је парни котао старије генерације (1987. година производње) при опслуживању има доста мануелног рада и ручног вођења, док је топловодни котао аутоматски вођен и управљање топлотном енергијом је на страни корисника. Топлотна енергија из котла САСП 2000 се испоручује преко акумулатора топлоте, запремине 55 m3, док се топлота из котла КЛ 100 испоручује путем пумпно – измјењивачке станице смјештене у подруму котловнице, по врло застарјелом принципу, са веома малом могућношћу балансирања система. Парно постројење је у непрекидном погону током цијеле грејне сезоне, што повећава све трошкове. Иако су практично два одвојена система, хемијска припрема воде је на заједничком систему.
На систем даљинског гријања је укупно прикључено преко 70.000 m2 стамбеног, васпитно – образовног и комерцијално – пословног простора, од чега је тренутно активнио око 60.000 m2, док је остатак привремено искључен.
Преносна дистрибутивна мрежа је рађена највећим дијелом челичним цијевима у бетонским каналима и у скорије вријеме предизолованим цијевима у рову. Цјевовод је углавном у лошем стању, осим цјевовода за комплекс факултета и Саборни храм за које се може рећи да су у добром стању. Евидентни су кварови на топловодној мрежи, гдје се у просјеку сваке године открије и санира преко 10 кварова, што заједно утиче на све параметре пословања.
На топлификационом систему се налазе 53 објекта, од којих је пар мањих привремено искључен по захтјеву корисника.
Обрачун испоручене топлотне енергије врши се по површини, а тежња је за уградњом мјерача потрошње (калориметара), тако да је у посљедњих пар година неколико већих корисника уградило исте, те се сходно томе обрачун врши према потрошњи. Тиме је остварена могућност да корисник рационално троши енергију, односно мотивише се за утопљавање објеката и смањење трошкова.