На основу Члана 3. Став (2), Члана 9. Закона о раду (“Службени гласник Републике Српске” број: 1/2016, 66/2018), Члана 42. Статута КП “Градске топлане” а.д. Пале број 592-01/11 од 16.05.2011. године, на приједлог Управе КП “Градске топлане” а.д. Пале и након консултације са Синдикалном организацијом Надзорни одбор на сједници одржаној дана 15.10.2021. године донио је:
ПРАВИЛНИК О РАДУ КП “ГРАДСКЕ ТОПЛАНЕ” А.Д. ПАЛЕ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(1) Правилником о раду (у даљем тексту: Правилник) уређују се права, обавезе и одговорности послодавца и запослених радника у КП “Градске топлане” а.д. Пале и поступак њиховог остваривања, поступак измјена и допуна овог Правилника, међусобни односи Послодавца и Синдикалне организације и друга питања из области радних односа, која су од значаја за раднике.
(2) Правилник о раду се примјењује на раднике који су у вријеме доношења Правилника били у радном односу код послодавца или су у радни однос ступили накнадно.
Члан 2.
(1) Према одредбама Правилника, Послодавцем се сматра КП “Градске топлане” а.д. Пале.
(2) Синдикатом се, у смислу Правилника о раду, сматра Синдикална организација КП “Градске топлане” а.д. Пале (у даљем тексту Синдикат).
(3) Радником се, сагласно Закону о раду (у даљем тексту Закон) и одредбама Правилника сматра физичко лице које ради код Послодавца и има права и обавезе из радног односа, који је засновао закључивањем уговора о раду, одлуком о пријему, одлуком о избору и именовању и другим правним основом уређеним посебним законом и које је пријављено у једнинствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса.
Члан 3.
Синдикат учествује у изради општих аката којима се уређују права, обавезе и одговорности радника, у складу са Законом, Статутом Послодавца и Правилником, као и питања из области безбједности, заштите и здравља на раду.
Члан 4.
(1) Одредбе Правилника примјењују се непосрeдно, осим ако за примјену појединих одредби није потребна одговарајућа разрада у другим општим актима Послодавца.
(2) Општи акти Послодавца морају бити у складу са Правилником.
(3) Ако би у другом општем акту Послодавца и Уговором о раду појединачно право радника било мање од права утврђеног Правилником, те одредбе су ништаве и директно се примјењују одредбе Правилника.
Члан 5.
(1) Правилником се не може одредити мањи обим права радника од оног који је одређен Законом или другим актом.
(2) Правилником могу да се утврде друга, повољнија права и повољнији услови рада од оних утврђеним Законом, осим ако то Законом није изричито забрањено.
Члан 6.
Уколико се радник обрати Синдикату за заштиту својих права код органа Послодавца, судских или инспекцијских органа, Агенцији за мирно рјешавање радних спорова, Послодавац је дужан да Синдикату стави на увид сва документа потребна за заштиту права радника.
II ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПРИМЈЕНА УГОВОРА О РАДУ
1.УСЛОВИ ЗА ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА О РАДУ
Члан 7.
Уговор о раду са радником у име Послодавца закључује директор или друго овлашћено лице Послодавца, у складу са Статутом, оснивачким актом или другим општим актом Послодавца.
Члан 8.
(1) Прије закључивања уговора о раду са новим радником утврђује се здравствена способност лица које би засновало радни однос упућивањем на љекарски преглед код овлаштене здравствене установе.
(2) Трошкове љекарског прегледа из претходног става овог члана сноси лице које се запошљава.
(3) Лице које подноси захтјев за заснивање радног односа на радно мјесто са повећаним ризиком и радник који се у току рада премјести на друго радно мјесто са повећаним ризиком, упућује се на љекарски преглед о трошку Послодавца.
Члан 9.
Послодавац је обавезан да раднику у радном односу осигура обављање послова за које је закључио уговор о раду и да исплаћује плату и друга лична примања у складу са Правилником и уговором о раду, а радник је обавезан да према упутама и налозима Послодавца обавља послове радног мјеста за које је закључио уговор о раду.
Члан 10.
Послодавац се обавезује да неће уступати послове другим правним и физичким лицима, ако би то могло проузроковати вишак броја радника код Послодавца.
2. ВРСТЕ И ТРАЈАЊЕ УГОВОРА О РАДУ
Члан 11.
(1) Уговор о раду се, по правилу, закључује на неодређено вријеме а под условима прописаним Законом може се закључити и на одређено вријеме.
(2) Уколико вријеме трајања и основ закључивања нису назначени у уговору о раду, исти се сматра уговором о раду на неодређено вријеме.
3.АНЕКС УГОВОРА О РАДУ
Члан 12.
(1) Послодавац може раднику да понуди измјену садржаја уговора о раду – анекс уговора:
1) Ради распореда на друго радно мјесто или премјештаја у друго мјесто рада код истог Послодавца, у складу са чланом 172. Закона;
2) Ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца, у складу са Чланом 173. Закона;
3) Ако је раднику који је вишак, обезбиједио мјере запошљавања у складу са програмом из Члана 161. Став 1. Тачка 5. Закона и
4) Ако је дошло до промјене у плати, новчаним накнадама и другим примањима по основу рада.
(2) Радник је дужан да се изјасни о понуди за закључивање анекса уговора у року од десет радних дана.
(3) Уколико раднику престане радни однос због одбијања закључења анекса уговора о раду, радник има право на отпремнину у складу са Правилником.
4.МИРОВАЊЕ ПРАВА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА
Члан 13.
(1) Уговор о раду на неодређено се не прекида за вријеме плаћеног и других оправданих одсуствовања са рада које радник користи, у складу са Законом и Правилником, као и за вријеме неплаћеног одсуства.
(2) Раднику, који је засновао радни однос на неодређено вријеме, права и обавезе из радног односа мирују за вријеме обављања реизборне јавне функције у трајању од најдуже два мандата, као и за вријеме издржавања казне затвора, односно мјере безбједности, васпитне или заштитне мјере у трајању до шест мјесеци.
(3) У случају да надлежни суд према раднику изрекне мјеру обезбјеђења кућни притвор, односно друго ограничење кретања, због којих не може долазити на посао, може му се омогућити обављање послова ван просторија послодавца – рад код куће уколико је то изводљиво. У овом случају радник остварује право на плату у складу са оствареним резултатима рада.
5.ПРОБНИ РАД
Члан 14.
(1) Приликом закључивања уговора о раду може се уговорити пробни рад.
(2) Уговарање и трајање пробног рада одређује Послодавац, у складу са Законом.
(3) Уговором о пробном раду утврђује се дужина трајања пробног рада, зависно од врсте и сложености послова радног мјеста које радник обавља и то:
– за радна мјеста за која се као услов захтијева стручност која се стиче завршеним III или IV степеном образовања у трајању од 1 мјесец;
– за радна мјеста за која се као услов захтијева стручност која се стиче завршеним V или VI степеном образовања у трајању од 2 мјесеца;
– за радна мјеста за која се као услов захтијева стручност која се стиче завршеним VII степеном образовања у трајању од 3 мјесеца;
(4) Изузетно од претходног става, пробни рад се може продужити споразумно у трајању још до 3 мјесеца;
(5) Уговор о пробном раду не примјењује се на приправнике и на раднике који се непосредно преузимају у радни однос од другог Послодавца.
Члан 15.
(1) Приликом закључивања уговора о пробном раду Послодавац је дужан да упозна радника са начином праћења и оцјењивања резултата пробног рада.
(2) Стручни надзор и оцјену резултата пробног рада врши непосредни руководилац или друго лице одређено актом Послодавца.
Члан 16.
Радник на пробном раду води дневник рада у који за сваки радни дан уноси послове и задатке које је обављао и њихов обим.
Члан 17.
(1) Најкасније пет дана прије истека уговора о пробном раду, непосредни руководилац оцјењује резултате пробног рада радника и, уз одговарајуће образложење, о томе писмено обавјештава директора Послодавца.
(2) Оцјена да је радник задовољио на пробном раду се одлаже у досије радника.
(3) Оцјена да радник на пробном раду није остварио ни просјечне резултате рада при нормалном напору за редовно радно вријеме је основ за престанак радног односа са даном истека рока одређеног уговором о пробном раду.
(4) Радник наставља са редовним радом на радном мјесту за које је закључио уговор о пробном раду, под условом да закључи уговор о раду.
6. ДОПУНСКО ОСПОСОБЉАВАЊЕ, СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ
Члан 18.
(1) Радник има право и обавезу да стално усавршава своје радне, стручне и психофизичке способности ради квалитетнијег и ефикаснијег обављања послова.
(2) Послодавац може радника упутити на одређене облике стручног оспособљавања и усавршавања, у складу са Законом, потребама и захтјевима Послодавца.
(3) Уколико не поступи по Ставу 2. овог Члана, Послодавац нема право на обештећење у случају материјалне штете настале као посљедица нестручног рада нити радник по том основу може трпити друге штетне посљедице.
Члан 19.
(1) Послодавац ће раднику, сагласно финансијским могућностима и потребама, омогућити стручно оспособљавање и усавршавање.
(2) Видови стручног оспособљавања и усавршавања могу бити:
-полагање стручних испита;
-стицање искуства у земљи и иностранству;
-стицање и усавршавање страних језика;
-обуке и курсеви;
-специјализација и
-преквалификација и доквалификација.
(3) Радник је дужан, у складу са својим способностима и потребама рада, да се образује, оспособљава и усавршава за рад.
Члан 20.
(1) Прије промјене процеса рада и увођења новог начина рада или нове организације и техничко-технолошких унапређења у раду, Послодавац ће омогућити раднику стручно оспособљавање, преквалификацију или доквалификацију и усавршавање за рад.
(2) Прије промјене процеса рада и увођења новог начина рада или нове организације и техничко-технолошких унапређења у раду, Послодавац ће обавијестити Синдикат.
Члан 21.
(1) Радници који раде на руковању и одржавању енергетских постројења, инсталација и уређаја и другим пословима гдје је то потребно, полажу специјалистичке или стручне испите према важећим прописима и актима Послодавца.
(2) Послодавац је дужан да радницима из претходног Става овог Члана, прије полагања испита, обезбједи обуку о свом трошку.
(3) У случају да Законом или другим актом буде прописано посебно стручно оспособљавање радника за одређени посао, Послодавац је дужан да раднику, који ради на тим пословима, омогући доквалификацију и не може му отказати уговор о раду усљед недостатка специјалистичког или стручног испита, осим ако радник одбије полагање испита или исти не положи из два покушаја.
7.РАД РАДНИКА У ПОСЕБНИМ СЛУЧАЈЕВИМА
Члан 22.
(1) Радник је дужан да, привремено, обавља послове који не одговарају ни врсти ни степену његовог стручног образовања, знања и радног искуства у случају више силе (природних или других несрећа у којима је угрожен живот и здравље људи или имовина), спасавања људских живота и здравља, изненадног квара сировина и материјала, који проузрокују потпун или дјелимичан застој радног процеса код Послодавца, ако је оспособљен за руковање средствима рада и средствима заштите на раду на пословима које је дужан да привремено обавља.
(2) Изузетно, уз писану сагласност запосленог, Послодавац може да радника привремено распореди на друге послове у мјесту рада, који не одговарају врсти и степену његовог стручног образовања, у случају изненадног повећања обима посла, замјене одсутног радника или обавезе извршавања уговореног посла, с тим да такав распоред не може трајати дуже од 60 дана у току једне године.
(3) Радник за вријеме обављања послова из Става 1. и 2. овог Члана има право на плату свог радног мјеста, односно плату за послове које привремено обавља, ако је за њега повољније.
8.РАД РАДНИКА У ДРУГОМ МЈЕСТУ РАДА
Члан 23.
Послодавац може радника, за вријеме трајања уговора о раду, распоредити на рад у друго мјесто, под условом да распоред не утиче штетно на здравље радника, ако је удаљеност од мјеста у коме запослени ради до мјеста у које се премјешта на рад мања од 50 км и ако је организован редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада, тако да не траје дуже од два часа, те ако је обезбјеђена накнада трошкова превоза у висини цијене превозне карте у јавном саобраћају.
9.РАД ПРИПРАВНИКА И ВОЛОНТЕРА
Члан 24.
(1) Уговор о раду са приправником траје шест мјесеци за лица са завршеном средњом школском спремом и дванаест мјесеци за лица са завршеном високом школском спремом, ако законом или другим прописом није другачије одређено.
(2) Стручно оспособљавање приправника врши се по посебном програму, прописаном од стране Управе или другог овлаштеног лица Послодавца.
(3) Лица из претходног става овог члана дужна су да упознају приправника о садржини програма и начину полагања испита.
(4) Вријеме проведено у статусу приправника или волонтера рачуна се у приправнички стаж и радно искуство.
Члан 25.
(1) Остала питања везана за полагање стручног испита приправника уређује Послодавац.
(2) Послодавац може са волонтером закључити уговор о обављању волонтерског рада, у складу са Законом.
III РАДНО ВРИЈЕМЕ
1.ПУНО РАДНО ВРИЈЕМЕ
Члан 26.
(1) Пуно радно вријеме износи 40 часова седмично, укључујући 30 минута одмора дневно.
(2) За раднике у дијеловима процеса рада који се не одвијају у смјенама, радна седмица траје пет радних дана.
(3) Радник може закључити уговор о раду са пуним радним временом само са једним послодавцем.
Члан 27.
(1) Послодавац је дужан да изврши распоред радног времена радника најмање за наредних 30 дана и да распоред огласи на начин који је приступачан свим радницима.
(2) На радним мјестима гдје процес рада траје непрекидно, рад се организује у смјенама, при чему се под смјенским радом подразумијева рад у двије (по 12 часова) или више смјена (по 6 или 8 часова) у току радног дана када на истим средствима за рад раде неизмјенично најмање два радника или двије групе радника, при чему измјена смјена може бити континуирана или са прекидима током одређеног периода дана или седмице.
(3) Рад суботом и недјељом не сматра се радом у дане недељног одмора за раднике који раде у смјенама, с обзиром на то да њихова радна седмица траје шест радних дана.
Члан 28.
(1) Послодавац може да изврши прерасподјелу радног времена у циљу боље организације рада, рационалнијег коришћења средстава за рад или радног времена, извршења одређеног посла у утврђеним роковима, као и у случају повећаног обима посла.
(2) Прерасподјела радног времена врши се тако да укупно радно вријеме запосленог у току календарске године у просјеку не може бити дуже од уговореног радног времена.
(3) У случају прерасподјеле радног времена, радно вријеме не може да траје дуже од 52 часа седмично.
(4) Прерасподјела радног времена не сматра се прековременим радом.
(5) Прерасподјела радног времена не може се вршити на пословима на којима је уведено скраћено радно вријеме у складу са Законом и Правилником.
(6) Послодавац је обавезан да раднику изда рјешење о прерасподјели радног времена, најмање пет радних дана прије реализације прерасподјеле.
2.ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД
Члан 29.
(1) У случају непланираног повећања обима посла, изненадног квара постројења који проузрокују потпуни или дјелимични застој радног процеса, отклањања посљедица временских непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија или других несрећа, радник је дужан да, на писани захтјев, односно налог Послодавца, ради дуже од пуног радног времена.
(2) Послодавац је дужан да раднику достави налог за прековремени рад прије отпочињања прековременог рада.
(3) Послодавац не може увести обавезу прековременог рада, уколико:
-прије почетка обављања прековременог рада запосленом није уручен правилно попуњен и овјерен налог за прековремени рад и
-прије почетка и за вријеме обављања прековременог рада не обезбједи одговарајући алат и неопходну опрему и средства за безбједан и здрав рад.
(4) Прековремени рад је забрањен:
-раднику до навршених 18 година;
-радници за вријеме трудноће;
-радници-мајци и усвојитељици, која има дијете ометено у психофизичком развоју или са утврђеним другим инвалидитетом, до осамнаест година старости дјетета;
-самохраном родитељу и самохраном усвојиоцу, са дјететом до 8 година старости и
-раднику који ради у краћем радном времену и раднику коме би такав рад могао угрозити, односно погоршати здравствено стање.
(5) Изузетно, на захтјев радника из претходног Става овог Члана, Послодавац може одобрити прековремени рад, осим за запослене млађе од 18 година и запослене који раде скраћено радно вријеме.
(6) Прековремени рад може трајати најдуже 180 часова у току године.
(7) Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад, нити прековремени рад може да траје дуже од осам часова седмично.
(8) Послодавац је дужан да свака 3 мјесеца достави Синдикату извјештај о оствареном прековременом раду и разлозоима за његово остварење.
(9) Раднику, који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно вријеме у складу са Законом, не може да се одреди прековремени рад на тим пословима.
(10) Радник који ради прековремено дуже од 3 часа има право на одмор у трајању од 15 минута.
(11) Уколико потреба за прековременим радом траје непрекидно више од 3 седмице или више од десет седмица укупно у току календарске године, Послодавац је дужан да о томе обавијести инспектора рада.
Члан 30.
Послодавац, код кога се искаже вишак радника исте квалификације, у правилу не може уводити прековремени рад за послове које могу обављати радници те квалификације.
IV ОДМОРИ И ОДСУСТВА
ГОДИШЊИ ОДМОР
Члан 31.
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава:
1) по основу навршених година стажа и то:
– за један дан на сваке четири године радног стажа;
2) по основу рада и то:
– радницима изложеним штетном дјеловању (бука, прашина, токсична испарења, нагле промјене температуре, изложеност временским неприликама и сл.) годишњи одмор се увећава за још два дана.
Члан 32.
За потребе утврђивања трајања годишњег одмора радна седмица се рачуна као 5 радних дана, независно од начина како је организован рад.
Члан 33.
(1) Коришћење годишњег одмора се прекида у случају привремене спријечености за рад, у складу са прописима о здравственом осигурању.
(2) Радник може, по престанку узрока прекида годишњег одмора, да настави са коришћењем преосталих дана годишњег одмора, уз сагласност непосредног руководиоца, кога је претходно обавијестио о природи и разлозима прекида годишњег одмора.
Члан 34.
У случају престанка радног односа, осим усљед повреде радне обавезе или једностраног отказа од стране радника, радник има право да бира да ли ће користити годишњи одмор код тог послодавца или захтијевати исплату новчане накнаде умјесто коришћења годишњг одмора, у висини његове просјечне плате након опорезивања у претходна три мјесеца, сразмјерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
Члан 35.
Код остваривања права на годишњи одмор и других права чије остваривање зависи од непрекидног рада, сва одсуствовања са рада, за које је радник остварио накнаду плате, неће се сматрати прекидом рада.
2.ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Члан 36.
(1) Радник има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у случајевима:
1) склапања брака – пет радних дана;
2) склапања брака дјетета – два радна дана;
3) смрти члана уже породице- четири радна дана;
4) смрти члана шире породице- два радна дана;
5) теже болести члана породице – два радна дана;
6) смрти члана породице брачног друга – два радна дана;
7) рођења дјетета – три радна дана;
8) добровољног давања крви – два радна дана приликом сваког давања, и то дан давања крви и наредни дан;
9) пресељења у други стан – два радна дана;
10) елементарне несреће којом је угрожена егзистенција радника и његове породице – три радна дана;
11) задовољавања вјерских потреба – два радна дана;
12) образовања и усавршавања на захтјев послодавца у складу са Правилником о стручном образовању и усавршавању радника – до 5 дана и
13) синдикалног образовања и усавршавања на курсевима и семинарима – до 3 дана.
(2) Под чланом уже породице из Става 1. овог Члана сматрају се брачни и ванбрачни супружници, њихова дјеца (брачна, ванбрачна и усвојена), пасторчад, дјеца узета под старатељство и друга дјеца без родитеља узета на издржавање, мајка, отац, очух, маћеха и усвојилац, браћа и сестре, а дјед и баба по мајци и оцу, искључиво ако живе у заједничком домаћинству.
(3) Под чланом шире породице из става 1. овог члана сматрају дјед и баба по мајци и оцу, уколико не живе у истом домаћинству.
(4) Радник, у случају потребе, може користити одсуство у току године по више основа. Плаћено одсуство из претходног става овог члана не може трајати дуже од 5 радних дана у току календарске године.
(5) Послодавац може на захтјев радника одобрити плаћено одсуство дуже од пет радних дана у току календарске године у оправданим случајевима.
(6) Уз захтјев за коришћење плаћеног одсуства по свим основама, потребно је приложити одговарајући доказ о постојању случаја за који се тражи плаћено одсуство.
(7) Плаћено одсуство из Става 1. Тачка 8. овог члана радник по правилу користи на дан добровољног давања крви и први наредни радни дан, изузев у случају ако је крв дата у нерадни дан радника, када радник плаћено одсуство користи у наредна два радна дана.
Члан 37.
Радник има право на плаћено одсуство ради образовања, стручног оспособљавања и усавршавања, које је утврђено програмом стручног образовања и усавршавања код Послодавца према одлуци Послодавца и то за:
1) Полагање стручног испита и испита ради стицањња стручног звања;
2) Полагања правосудног испита;
3) Полагања испита на специјалистичким и постдипломским студијама;
4) Одбрану магистарског и мастер рада;
5) Одбрану докторске дисертације.
Члан 38.
(1) Послодавац, уз консултацију са Синдикатом, може радника упутити на плаћено одсуство (чекање) у случају непланираног привременог смањења обима посла код Послодавца, као и разлога економско-финансијске или техничко-технолочке природе.
(2) За вријеме трајања одсуства из Става (1) овог Члана радник остварује право на накнаду плате у висини од 70% просјечне плате након опорезивања радника остварене у претходна три мјесеца.
(3) Начин упућивања радника, дужина трајања, међусобна права и обавезе радника уређују се одлуком Послодавца, уз прибављање мишљења Синдиката.
3.НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Члан 39.
(1) Послодавац може раднику одобрити неплаћено одсуство ради:
1) Обављања неодложних личних и породичних послова, које је радник дужан образложити у свом захтјеву;
2) Припремања и полагања испита на факултету или другој образовној организацији, као и припремање магистерија или доктората, уколико се радник не образује у интересу Послодавца.
3) Посјете члану уже породице који живи у иностранству;
4) Стручног усавршавања у иностранству, уколчико усавршавање није на захтјев и у интересу Послодавца;
5) Његе тешко обољелог члана уже породице;
6) Учествовања у раду научних, стручних, спортских и других организација и
7) Других оправданих разлога.
(2) Неплаћено одсуство из Става 1. овог Члана може трајати до 6 мјесеци, осим у случајевима стручног усавршавања у инострансву, које може трајати до једне године.
(3) За вријеме неплаћеног одсуства права и обавезе радника по основу рада мирују.
V ЗАШТИТА РАДНИКА
ЗАШТИТА НА РАДУ
Члан 40.
Послодавац је дужан обезбједити услове рада и све потребне мјере заштите и здравља на раду којима се штити физичко и психичко здравље и лична и колективна безбједност радника у процесу рада, у складу са законом и другим прописима из области заштите на раду.
Члан 41.
(1) Радник има право да одбије да ради ако нису обезбјеђена прописана средства и мјере заштите на раду, због чега му пријети непосредна опасност по живот и здравље или таква опасност пријети другим лицима, као и из других услова прописаних Законом о заштити на раду.
(2) Уколико Послодавац, на упозорење радника, не предузме мјере заштите у складу са Правилником о заштити на раду, радник се може обратити Синдикату и инспекцији рада.
(3) За вријеме док се не обазбједе мјере и средства заштите на раду, радник има права на пуну накнаду плате на терет Послодавца, уколико надлежно одговорно лице код Послодавца утврди да је захтјев радника оправдан.
Члан 42.
Уколико се утврди да је радник радио или ради без заштитне опреме, Синдикат може од надлежног органа захтијевати покретање поступка одговорности надлежног руководиоца и радника задуженог за заштиту и здравље на раду.
Члан 43.
(1) Послодавац је дужан да под једнаким условима осигура запослене за случај смрти, посљедица повреде на раду и у вези са радом, болести и дневне накнаде на име болничких трошкова због медицинске интервенције и дневне накнаде због умањења прихода насталих због болничког лијечења.
(2) Трпшкове колективног осигурања радника сноси Послодавац.
Члан 44.
(1) Представник Синдиката има право да се непосредно упозна са мјерама заштите на раду и условима рада на сваком радном мјесту, као и да предлаже Послодавцу предузимање прописаних мјера заштите на раду.
(2) Послодавац је дужан да Синдикат обавијести о предузетим мјерама из претходног става, у року од осам дана од дана достављања приједлога.
Члан 45.
(1) Послодавац је дужан да донесе посебан акт о процјени ризика који обавезно садржи:
1) Процјену ризика за сва радна мјеста;
2) Превентивне мјере за отклањање и смањивање ризика у циљу побољшања безбједности и здравља радника на раду;
3) Програм оспособљавања радника за безбиједан рад.
(2) Послови са повећаним ризиком утврђују се на основу сљедећих критеријума:
1)штетности по здравље радника – неповољни микроклиматски услови, рад на отвореном у неповољним метеоролошким условима, повећана бука и вибрације, штетни гасови, паре и аеросоли, штетна зрачења – електромагнетно, ултравиолетно, инфрацрвено и јонизујуће зрачење, физичко и психофизичко оптерећење и биолошке штетности и
2) присутних ризика у раду – рад на висини, под земљом или водом, под напоном или у близини дијелова под напоном, са флуидима под притиском, са експлозивом, отровним или нагризајућим материјама.
(3) На послове са повећаним ризиком може се распоредити радник ако испуњава сљедеће услове:
1) да има прописану стручну спрему и претходно је оспособљен за обављање послова на сигуран и безбједан начин и
2) да је здравствено способан за обављање послова са повећаним ризиком.
(4) Послодавац је обавезан да радницима, који обављају послове са повећаним ризиком, обезбиједи све неопходне услове и заштитна средства, у складу са законом, а нарочито да:
1) организује и финансира периодичне љекарске прегледе;
2) обезбједи финансијска средства за упућивање радника на рехабилитацију и рекреацију ради превенције радне инвалидности.
2. ПОСЕБНА ЗАШТИТА МАЛОЉЕТНИХ РАДНИКА
Члан 46.
Послодавац не може радника млеђег од 18 година распоредити да ради на радним мјестима за које је утврђено да су радна мјеста са повећаним ризиком или на нарочито тешким физичким пословима, на радовима који се обављају под земљом или под водом, као и на другим пословима који би могли да представљају повећани ризик по његов живот, здравље и психофизички развој.
3. ПОСЕБНА ЗАШТИТА БОЛЕСНИХ И ИНВАЛИДНИХ РАДНИКА
Члан 47.
Раднику, који је претрпио повреду на раду или је оболио од професионалне болести, Послодавац, без његове сагласности, не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан, без обзира да ли је радник са Послодавцем закључио уговор о раду на одређено или неодређено вријеме.
Члан 48.
(1) Повреда на раду, болест или професионална болест на могу штетно утицати на остваривање права радника из радног односа.
(2) Раднику, који је привремено неспособан за рад због повреде или повреде на раду, болести или професионалне болести, а за кога након лијечења и опоравка надлежна здравствена установа или овлаштени љекар, утврди да је способан за рад, распоређује се на послове које је радио прије привремене неспособности или на други одговарајући посао, у складу са његовом стручном спремом и радном способношћу, стеченом радом.
(3) Уколико Послодавац не обезбједи раднику из претходног става други одговарајући посао, може му отказати уговор о раду, уз његову писмену сагласност, с тим да је обавезан да му исплати отпремнину у висини од најмање 12 просјечних мјесечних плата након опорезивања Послодавца или 12 његових просјечних мјесечних плата након опорезивања исплаћених у претходних 12 мјесеци прије престанка радног односа, ако је то за њега повољније.
Члан 49.
(1) Ако надлежни орган оцијени да код радника постоји смањена радна способност, Послодавац је дужан да му понуди закључење уговора о раду за обављање послова за које је радно способан, а који, по вриједности, морају одговарати пословима на којима је претходно радио, као и његовој стручној спреми и радним способностима.
(2) Раднику, који је претрпио повреду на раду или оболио од професионалне болести, омогућиће се предност при стручном образовању, оспособљавању и усавршавању које организује Послодавац.
Члан 50.
(1) Посебна заштита болесних и инвалидних радника уређена је Законом и Правилником.
(2) Приликом утврђивања послова за раднике из претходног става мора се имати у виду тежина таквих послова, као и њихов утицај на здравље радника.
3.ПРЕВЕНЦИЈА РАДНЕ ИНВАЛИДНОСТИ И РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ РАДНИКА
Члан 51.
(1) Превенција радне инвалидности, рекреација и рехабилитација радника обезбјеђује се на начин који унапређује заштиту здравља радника и спроводи се уз учешће Синдиката.
(2) Послодавац је дужан да, о свом трошку, упути на систематски преглед раднике, у складу са Програмом заштите здравља радника у роковима и на начин регулисан прописима и актима из области заштите на раду и противпожарне заштите.
(3) Послодавац је обавезан да за раднике који раде на пословима са повећаним ризиком сваке три године организује специфичне специјалистичке прегледе, а нарочито ради превенције професионалних обољења и повреда на раду.
(4) Трошкове мјере заштите на раду падају на терет Послодавца.
4. ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНЕ И МАТЕРИНСТВА
Члан 52.
(1) Послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што жена користи породиљско одсуство.
(2) Тест на трудноћу не може бити дио љекарског прегледа.
(3) Радница, за вријеме трудноће, односно дојења дјетета, може бити привремено распоређена на друго радно мјесто, ако је то у интересу њеног здравља или здравља дјетета, по препоруци надлежног љекара.
(4) Ако Послодавац није у могућности да распореди радницу на друге послове у складу са претходним Ставом овог Члана, радница има право на плаћено одсуство, а накнада плате не може бити мања од накнаде коју би остварила да је остала на свом радном мјесту.
(5) Радница-дојиља се може привремено распоредити на друго радно мјесто, у складу са Ставом 3. овог Члана, само уз њен писмени пристанак.
(6) Радница – дојиља има право да за вријеме радног дана, поред дневног одмора, користи и два одсуства са рада ради дојења дјетета, у трајању од по 45 минута.
(7) Трудницу и мајку дјетета до 10 година живота Послодавац може распоредити на рад у друго мјесто рада само уз њен пристанак.
(8) Труднице и мајке са дјететом до четири године живота могу радити ноћу само уз њихову писмену сагласност и то на пословима који не могу штетно утицати на њихово здравље.
5. СЕКСУАЛНО УЗМЕНИРАВАЊЕ И МОБИНГ
Члан 53.
(1) Није дозвољено узнемиравање и сексуално узнемиравање.
(2) Узнемиравање из претходног става је свако нежељено понашање узроковано неком врстом дискриминације, које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење, као и радника, а које изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво окружење.
(3) Сексуално узнемиравање је свако вербално или физичко понашање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи запослење као и радника у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара понижавајуће или увредљиво окружење.
(4) Насиље на основу пола представља било које дјело које наноси физичку, психичку, сексуалну или економску штету или патњу, као и пријетње таквим дјелима, које озбиљно спутавају запослене да уживају у својим правима и слободама на принципу равноправности полова, у раду или у вези са радом.
(5) Мобинг је специфичан облик понашања на радном мјесту, којим једно или више лица системски, у дужем периоду, психички злостављају или понижавају друго лице, са циљем угрожвања његовог угледа, части, људског достојанства или интегритета.
(6) Против лица које врши недозвољене радње из овог члана, предузеће се дисциплинске и друге мјере одговорности.
Члан 54.
(1) Захтјев за покретање поступка за заштиту од злостављања може поднијети и Синдикат, уз писмену сагласност радника који сматра да је изложен злостављању.
(2) У поступку посредовања, уз сагласност радника, може да учествује и представник Синдиката.
VI ПЛАТА И НАКНАДЕ
1.ПЛАТА
Члан 55.
(1) Плата радника утврђује се Правилником и уговором о раду.
(2) Радницима се гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вриједности, који остварује код послодавца.
(3) Основна плата је плата прије опорезивања порезом на доходак (у даљем тексту основна плата) за пуно радно вријеме и утврђује се тако што се цијена рада, као израз вриједности за најједноставнији рад, помножи са укупним коефицијентом послова радног мјеста утврђеним овим Правилником.
(4) Укупни коефицијент послова радног мјеста, служи за обрачун основне плате сваког радника (цијена рада пута укупни коефицијент).
(5) Сва увећања плате врше се на основну плату обрачунату на начин из претходног става.
(6) Основица за обрачун накнаде плате и увећања основне плате је основна плата, без увећања по основу минулог рада.
1.1. КОЕФИЦИЈЕНТ ПОСЛОВА РАДНОГ МЈЕСТА
Члан 56.
За сва радна мјеста код Послодавца утврђују се коефицијенти сложеностио од најједноставнијих до најсложенијих група послова
Члан 57.
(1) Коефицијенти групе сложености послова, уколико нису другачије одређени уговором о раду или другим актима послодавца који су везани за радно законодавство, утврђени су по платним групама од прве групе, као најједноставније, до седме групе као најсложеније и то:
-I група
У овој групи су једноставни рутински послови који се обављају једноставним радњама.
НК коефицијент 2,2;
-II група
Обухвата послове полуквалификованог радника за који је потребан други степен стручне спреме која се стиче праксом од шест мјесеци до двије године.
ПК коефицијент од 2,4;
-III група
Средње сложени послови за чије је обављање потребно стручно образовање у трајању од три године.
КВ коефицијент од 2,8;
-IV група
Сложени послови за чије је обављање потребно стручно образовање од четири године.
ССС коефицијент од 3,2;
-V група
Сложенији послови за које је потребан пети степен стручне спреме.
ВК коефицијент од 3,5;
-VI група
Сложени или специјализовани послови за чије је обављање потребан први степен образовања на факултету или завршена виша школа.
ВС коефицијент од 4,2;
-VII група
Сложени и високо сложени послови за чије је обављање потребно заокружено теоријско и практично знање, односно потребан је завршен степен образовања на факултету или високој школи.
ВСС коефицијент од 5,00.
(2) За послове магистра и послове доктора наука послодавац и радник договарају и потписују договорене плате.
(3)Радницима који обављају најсложеније и најодговорније послове, коефицијенти сложености се могу увећати код Послодавца, до 20%..
(4) Одлуку о износу увећања коефицијента сложености из претходног става доноси Управа Предузећа.
1.2. РАДНИ УЧИНАК
Члан 58.
(1) Плата за обављени рад и вријеме проведено на раду састоји се од основне плате и дијела плате за радни учинак.
(2) Радни учинак одређује се на основу квалитета и обима обављеног посла радника и његовог доприноса укупном пословном резултату Послодавца.
2. НАЈНИЖА ПЛАТА
Члан 59.
(1) Најнижа плата код Послодавца утврђује се у износу утврђене најниже плате у Републици Српској;
(2) Најнижа плата се исплаћује за пуно радно вријеме и просјечно остварене резултате рада радника.
(3) Раднику, чија је основна плата нижа од најниже плате, Послодавац исплаћује најнижу плату.
Члан 60.
(1) Радник, који ради непуно радно вријеме остварује плату и друга права из радног односа сразмјерно радном времену одређеном уговором о раду.
(2) Одредбе из претходног става овог члана не односе се на раднике који раде са скраћеним радним временом, у складу са чланом 59. Закона.
Члан 61.
Приправник има право на плату најмање у висини 80% основне плате за послове за које је закључио уговор о раду, као и накнадфу трошкова и друга примања у складу са Законом, Правилником и уговором о раду.
Члан 62.
(1) Плата радника утврђује се, обрачунава и исплаћује у конвертибилним маркама (КМ).
(2) Послодавац исплаћује плату и накнаде из правилника у периоду до 10 дана по истеку календарског мјесеца, за који се врши обрачун плате.
3.УТВРЂИВАЊЕ ЦИЈЕНЕ РАДА
Члан 63.
(1) Цијена рада утврђује се у фиксном износу.
(2) Код утврђивања цијене рада полази се од:
1) услова рада и привређивања у комуналној дјелатности;
2) економско – финансијских могућности послодавца.
(3) Уколико цијене рада у Републици Српској, на основу података које обезбјеђује Републички завод за статистику, буду расле преко 5% у посљедња 3 мјесеца, Синдикат може захтијевати корекцију цијене рада.
(4) Корекцију цијене рада предлаже и доноси Послодавац, уз консултацију са Синдикатом.
4. УВЕЋАЊЕ ОСНОВНЕ ПЛАТЕ
Члан 64.
Радник има право на увећање основне плате по основу:
а) радног стажа;
б) прековременог рада;
в) рада ноћу;
г) рада празником и другим данима у које се по Закону не ради;
д) другим оправданим случајевима.
Члан 65.
(1) Основна плата радника увећава се по основу и на начин:
1) по основу укупног стажа за:
-0,50% за сваку навршену годину радног стажа (минули рад);
2) по основу рада на дан празника 50%;
3) по основу рада ноћу за 30%;
Члан 66.
(1) Основица за обрачун и исплату увећања плате је основна плата радника.
(2) Ако се истовремено стекну услови за увећање плате радника по више основа, проценат увећања плате је једнак збиру процената по сваком од наведених основа за увећање.
Члан 67.
Уговором о раду или анексом утврдиће се основна плата и увећање основне плате за сваког радника појединачно.
4. НАКНАДЕ ПЛАТЕ
Члан 68.
(1) Ако Законом није другачије одређено, Послодавац је дужан да раднику обезбједи накнаду плате радника у висини од 100% просјечне плате радника након опорезивања у претходна три мјесеца, коју би радник остварио да је радио (основна плата увећава се за минули рад), а за вријеме:
1) коришћења годишњег одмора и плаћеног одсуства;
2) државног празника и одсуствовања са посла у дане вјерског празника у складу са Законом;
3) привремене неспособности за рад ако је неспособност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, као и код давања крви, ткива или дијелова тијела;
4) одсуствовања са рада ради одржавања трудноће, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом;
5) одсуствовања са рада ради посебне његе дјетета старости до три године;
6) стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада код Послодавца;
7) преквалификације или доквалификације за потребе Послодавца;
8) чекања на премјештај на одговарајуће послове послије обављене преквалификације или доквалификације;
9) присуствовања у својству посланика на сједници Парламентарне скупштине БиХ, Народне скупштине РС или одборника Скупштине општине7града, њихових тијела, сједници Предсједништва или Скупштине борачке организације РС или органа синдиката, уколико им није плаћена макнада по основу ангажовања у тим органима;
10) прекида рада до кога је дошло наредбом надлежног органа, односно овлашћеног радника или због необезбјеђења заштите на раду, а усљед чега би даље обављање рада проузроковало непосредну опасност по живот и здравље радника и других лица.
11) учешћа на радно – производном такмичењу и изложбама иновација и других видова стваралаштва и
12) присуствовања спортским радничким играма, које организују Послодавац или Синдикат.
(2) Послодавац исплаћује накнаду за одсуствовање са рада због привремене спријечености за рад која траје преко 30 дана истовремено са исплатом плате радницима.
Члан 69.
(1) Радник има право на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад (боловања) сразмјерно броју дана и то:
-у трајању до 10 дана у висини 70% од плате коју би радник остварио да је радио;
-у трајању од 11 до 20 данау висини 80% од плате коју би радник остварио да је радио;
-у трајању преко 20 дана у висини 90% од плате коју би радник остварио да је радио;
(2) Послодавац може својим интерним актом ближе уредити висину накнаде плате из претходног става.
5. ОСТАЛЕ ИСПЛАТЕ РАДНИЦИМА
Члан 70.
(1) Послодавац радницима исплаћује:
1) дневницу за службено путовање у Републици Српској и у Федерацији БиХ – у висини коју одреди Влада РС;
2) дневницу за службено путовање у иностранство – у висини коју одреди Влада РС.
Под службеним путовањем подразумијева се путовање ван подручја на коме Послодавац обавља своју дјелатност, у земљи и иностранству, ради обављања редовног службеног посла за Послодавца, а које раднику упућеном на то путовање проузрокује посебне трошкове.
Раднику припада право на дневницу за службено путовање и то:
-једну дневницу за свака 24 часа, ако путовање траје више дана;
-једну дневницу, ако путовање траје мање од 24 часа , а прелази 12 сати;
-пола дневнице, ако путовање траје 8 до 12 сати.
За путовање које траје до 8 часова не исплаћује се дневница.
3) накнаду трошкова за вријеме проведено на службеном путу у земљи, у висини трошкова пута и трошкова ноћења, према приложеном рачуну.
4) накнаду трошкова превоза код доласка на посао и повратка са посла, као и код интервентног рада на удаљености од 4 до 30 километара – у висини пуне цијене превозне карте у јавном саобраћају, ако Послодавац нема организован превоз.
Уколико Послодавац на одређеној релацији нема организован превоз, нити постоји јавни превоз, раднику се исплаћује накнада у висини цијене возне карте најближе релације на којој постоји јавни превоз.
За остваривање права из ове Тачке радник ће Послодавцу претходно доставити потврду о пребивалишту или боравишту – ЦИПС и овјерену писмену изјаву којом потврђује адресу пребивалишта или боравишта дату под кривичном, дисциплинском и материјалном одговорношћу.
Послодавац може формирати Комисију за провјеру података о стварној адреси пребивалишта или боравишта радника, те регулисати начин њеног рада.
5) накнаду за трошкове једног топлог оброка за вријеме једног радног дана, као и у случају обављања прековременог и интервентног рада дужег од три часа дневно – у висини 0,75% просјечне плате након опорезивања у Републици Српској остварене у претходној години.
6) регрес за коришћење годишњег одмора – у висини једне минималне плате у Републици Српској;
7) отпремнину приликом одласка радника у пензију – у висини од три просјечне плате радника остварене у претходна три мјесеца, односно три просјечне плате у РС, у зависности од тога шта је повољније за радника;
8) накнаду трошкова за коришћење споственог аутомобила код обављања службеног посла – у висини од 20% цијене горива по једном литру за сваки пређени километар.
(2) Раднику, који у току календарске године остварује право на пензију, Послодавац исплаћује регрес сразмјерно трајању одобреног годишњег одмора у односу на пуни годишњи одмор.
6. ЈУБИЛАРНА НАГРАДА И ОСТАЛА ПРИМАЊА
Члан 71.
(1) Поред права из претходног Члана, послодавац исплаћује и:
1) колективно осигурање радника за случај смрти, посљедица повреде на раду и у вези са радом, болести и дневне накнаде на име болничких трошкова због болничког лијечења,
2) јубиларне награде, за проведени рад код Послодавца и то:
а) за 20 година рада у висини једне просјечне плате у Предузећу;
б) за 30 година рада у висини двије просјечне плате у Предузећу остварене у посљедњем мјесецу јубилеја.
3) разлику плате радника са навршених 60 година старости или 35 година радног стажа, уколико буде распоређен на радно мјесто са нижом платом, а до изниса који би остварио да је остао на претходном радном мјесту.
(2) Послодавац може исплатити:
а) накнаду за међународни дан жена за све раднице, рачунајући и оне које се налазе на боловању или плаћеном одсусуству;
б) трошкове набавке новогодишњих пакетића за дјецу радника и дјецу преминулих или погинулих радника, до навршених седам година старости и
в) помоћ раднику у слуачју елементарне непогоде или пожара у властитом стамбеном простору.
Члан 72.
(1) Раднику или његовој породици припада помоћ у случају:
1) смрти радника – у висини три просјечне плате у Републици Српској;
2) смрти члана породице – у висини двије просјечне плате у Републици Српској;
3) тешке инвалидности радника (која је категорисана од надлежног органа) – у висини једне просјечне плате у Републици Српској;
4) дуготрајне болести одређене од стране љекарске комисије (боловање дуже од шест мјесеци) – у висини једне просјечне плате у Републици Српској. По истом основу (иста врста болести) раднику припада само једнократна помоћ;
5) елементарних непогода или пожара у стану радника (штета се доказује увјерењем надлежног органа управе) – у износу једне просјечне плате у Републици Српској;
6) рођење дјетета – у износу двије просјечне плате у Републици Српској;
7) дуготрајне болести члана уже породице – у висини једне најниже плате у Републици Српској;
8) смрти радника која је наступила као посљедица несреће на послу – у висини шест просјечних плата након опоразивања исплаћених у претходној години у РС;
(2) Под чланом породице из Става 1. овог Члана сматрају се брачни и ванбрачни супружници, њихова дјеца (брачна, ванбрачна и усвојена), пасторчад, дјеца узета под старатељство и друга дјеца без родитеља узета на издржавање, мајка, отац, очух, маћеха и усвојилац, а дјед и баба по мајци и оцу, браћа и сестре, искључиво ако живе у заједничком домаћинству.
(3) У случају да више чланова уже породице раде код истог послодавца, право на остваривање помоћи остварује се у једнократном износу, с тим што се једнократна помоћ дијели на једнаке дијелове.
(4) О правима по овом члану послодавац одлучује рјешењем, а на основу захтјева радника, уз који се обавезно прилажу докази о испуњености услова за додјелу помоћи из Става 1.
VII УПУЋИВАЊЕ НА РАД КОД ДРУГОГ ПОСЛОДАВЦА
Члан 73.
(1) Радник може, поред случајева утврђених Законом, уз своју сагласност, да буде привремено упућен на рад на одговарајући посао код другог Послодавца дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање, у сљедећим случајевима:
1) постојање интереса Послодавца да запослени радом код другог Послодавца стекне ново знање и искуства;
2) рада на одређеном пројекту за потребе Послодавца и
3) рада на изградњи, ревитализацији и инвестиционом одржавању постројења или пружања одговарајуће стручне помоћи другом Послодавцу.
(2) Радница за вријеме трудноће, самохрани родитељ или старатељ са дјететом предшколског узраста, као и инвалиди рада, не могу бити премјештени на рад код другог Послодавца, без своје сагласности.
(3) По истеку рока на који је упућен на рад код другог Послодавца, запослени наставља да ради на пословима утврђеним уговором о раду код Послодавца који га је упутио.
VIII ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДУ ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ И МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ
Члан 74.
(1) Непоштовање радне дисциплине је понашање радника, које није у складу или је у супротности са актима Послодавца, а не представља повреду радне обавезе и посљедица је недостатка дужне пажње радника, те може негативно утицати на редован процес рада или радни дисциплину.
(2) Поступак за утврђивање повреде радне обавезе детаљно је описан у Правилнику о дисциплинској и материјалној одговроности радника.
IX НАКНАДА МАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ
Члан 75.
(1) Радник, који на раду или у вези са радом, намјерно или из крајње непажње причини материјалну штету Послодавцу, дужан је да штету накнади.
(2) Ако се не може утврдити тачан износ накнаде штете коју радник причини послодавцу или ако би утврђивање њене висине проузроковало несразмјерне трошкове, накнада штете утврђује се у паушалном износу.
(3) Паушални износ из претходног Става утврђује посебна комисија од три члана коју именује директор Послодавца, с тим да једног члана комисије одређује Синдикат.
(4) О накнади штете одлучује Послодавац посебним пјешењем.
Члан 76.
(1) За штету коју радник на раду или у вези са радом причини намјерно или крајњом непажњом трећем лицу, Послодавац и радник одговарају солидарно.
(2) Послодавац има право да се регресира од радника у складу са Законом.
X ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА – УГОВОРА О РАДУ
ОТКАЗНИ РОК
Члан 77.
(1) Код престанка радног односа радник има право на отказни рок и то:
1) ако отказ уговора о раду даје радник:
а) 15 календарских дана, ако радник има од једне до пет година радног стажа;
б) 20 календарских дана, ако радник има 5 до 15 година радног стажа;
в) 30 календарских дана, ако радник има од 15 до 25 година радног стажа;
г) 40 календарских дана, ако радник има преко 25 година радног стажа;
2) ако отказ уговора о раду даје Послодавац:
а) 30 календарских дана, ако радник има од 1 до 5 година радног стажа;
б) 40 календарских дана, ако радник има од 5 до 10 година радног стажа;
в) два мјесеца, ако радник има од 10 до 20 година радног стажа;
г) три мјесеца, ако радник има од 20 до 30 година радног стажа;
д) четири мјесеца, ако радник има преко 30 година радног стажа;
ђ) пет мјесеци, ако радник има преко 40 година радног стажа.
(2) Послодавац ће раднику, у току отказног рока, омогућити коришћење једног слободног дана у седмици, у сврху тражења новог запослења.
(3) Послодавац ће општим актом или уговором о раду ближе уредити случајеве и услове отказног рока и друга питања у вези са правима и обавезама радника и Послодавца за вријеме трајања отказног рока.
2.ОТПРЕМНИНА
Члан 78.
(1) Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни однос престаје отказом уговора о раду од стране Послодавца, након најмање двије године непрекидног рада код Послодавца, Послодавац је дужан да исплати отпремнину, осим ако му радни однос престаје отказом уговора о раду у случајевима из члана 179. став 1. тачке 2. и 5. и став 2. и 3. истог Закона.
(2) Висина отпремнине из претходног става износи најмање једну половину просјечне мјесечне плате након опорезивања исплаћене раднику у посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду, за сваку навршену годину код Послодавца, а највише шест просјечних мјесечних плата исплаћених раднику у посљедња три мјесеца прије престанка уговора о раду.
(3) У случају престанка радног односа по основу технолошког вишка, основица за обрачун висине отпремнине може бити просјечна плата након опорезивања радника или Послодавца, уколико је то за радника повољније.
(4) Одредбе овог члана се не примјењују на раднике који су повријеђени на раду или су обољели од професионалне болести, којима радни однос престаје усљед немогућности Послодавца да им обезбједи одговарајуће радно мјесто.
3. ИСПЛАТА ЗАОСТАЛИХ ПОТРАЖИВАЊА РАДНИКА
Члан 79.
(1) Прије престанка радног односа у смуслу Закона, Послодавац је дужан раднику обезбједити сљедеће:
1) исплату неисплаћених плата, накнада и других примања;
2) уплату неизмирених доприноса за здравствено, пензионо и инвалидско осигурање и осигурање за случај незапослености;
3) уплату доприноса Фонду пензијско-инвалидског осигурања и за раднике који су остварили право на бенефицирани радни стаж и
4) исплату отпремнине у складу са одредбама овог Правилника.
(2) Радник, у случају из претходног става, има обавезу да преда7врати Послодавцу средства рада којима је задужен и да регулише остале обавезе настале на раду и у вези са радом.
XI РЈЕШАВАЊЕ СПОРОВА
1. МИРНО РЈЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА
Члан 80.
(1) Радник и послодавац ће, ако дође до спорног питања, исто приоритетно рјешаварти мирним путем, у складу са Правилником и посебним прописима.
(2) Радник и послодавац могу рјешавање спорних питања повјерити арбитражи.
(3) Рјешавање спорних питања могу покренути: радник, Послодавац и Синдикат.
(4) Посебним споразумом страна у спору уређују се: овлашћења, начин рада и одлучивање арбитраже.
Члан 81.
(1) Арбитража се састоји од три члана, од којих једног члана одређује Послодавац, једног радник, а једног члана одређују споразумно.
(2) Уколико трећег члана радник и Послодавац не могу одредити споразумно, одредиће га Синдикат.
Члан 82.
Ако не постигну договор на начин из претходног члана, радник и Послодавац се могу обратити Агенцији за мирно рјешавање спорова и суду.
XII ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ
1.ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ШТРАЈК
Члан 83.
(1) Право радника на штрајк остварује се у складу са Законом о штрајку.
(2) Штрајк организује и води Синдикат у складу са Законом.
(3) Ако је штрајк организован и вођен од стране Синдиката и по Закону о штрајку, Послодавац ће радницима исплатити накнаду плате за вријеме проведено у штрајку, уколико штрајк траје до 7 радних дана.
(4) За вријеме трајања штрајка мора се обезбједити минимум процеса рада који обезбјеђује сигурност људи и имовине, неопходан ниво здравствене заштите грађана и вршење међународних обавеза које је преузела Република Српска.
2.ИНФОРМИСАЊЕ РАДНИКА И СИНДИКАТА
Члан 84.
(1) Послодавац је дужан дас информише раднике о: правима, дужностима и одговорностима, плати, условима рада, начину заштите права радника, општем стању и перспективи предузећа и дјелатности те плановима за будући развој, перспективи радног односа, условима рада и заштити на раду.
(2) Синдикат има право да захтијева од Послодавца и друге информације значајне за остваривање права радника.
Члан 85.
(1) Акт о организацији и систематизацији послова је општи акт којим се утврђују: унутрашња организација, радна мјеста, опис послова, те посебни услови неопходни за заснивање радног односа, као што су вјештине и радно искуство, врста и степен стручне спреме, односно нивои образовања и занимања потребних за обављање систематизованих радних мјеста и друго.
(2) Послодавац је дужан да Синдикат, на његов захтјев, информише о броју извршилаца и броју запослених код Послодавца.
Члан 86.
(1) Послодавац обавјештава Синдикат о питањима која су од битног значаја за економски и социјални положај радника, а нарочито о:
1) пријему и престанку радног односа радника код Послодавца;
2) прековременим часовима оствареним и исплаћеним код Послодавца;
3) годишњем или периодичном извјештају о стању безбједности и здравља на раду;
4) исплаћеним просјечним платама и
5) полугодишњем и годишњем извјештају о пословању Послодавца, као и учешћу плата у укупним трошковима пословања.
(2) Послодавац доставља Синдикату приједлог и усвојени годишњи програм пословања, као и годишњи извјештај о пословању.
(3) Предсједнику Синдиката доставља се позив са материјалима рада присуствовања сједницама органа управљања код Послодавца.
3. УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
Члан 87.
(1) Послодавац је дужан да Синдикату омогући дјеловање у складу са његовом улогом и задацима, статутом, програмом и међународним конвенцијама о раду, а нарочито:
1) да покреће иницијативе, подноси захтјеве и приједлоге и заузима ставове и
2) да се мишљење и приједлози Синдиката размотре прије доношења одлука од значаја за материјални, економски и социјални положај радника и да се у односу на њих опредјели.
Члан 88.
Послодавац обезбјеђује Синдикату сљедеће услове за његово пословање:
-одговарајуће просторије за редован рад и састанке Синдиката и синдикалних организација;
-стручну и административну помоћ;
-обрачун и наплату, чланарине;
-истицање обавјештења и битних докумената Синдиката на огласним таблама Послодавца;
-организовање синдикалних зборова у радно вријеме, при чему прекид процеса рада, на годишњем нивоу, не може трајати дуже од 24 часа, под условима да се тиме не ремети процес рада и
-друге услове за нормалан рад и функционисање Синдиката.
Члан 89.
(1) Представницима Синиката мора се омогућити одсуствовање са посла ради присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, сједницама и конгресима и ради оспособљавања на семинарима.
(2) Представницима Синдиката обезбјеђује се приступ свим радним мјестима код Послодавца, када је то потребно за обављање њихове функције.
(3) Послодавац је дужан да средства, која радници издвајају на име синдикалне чланарине, уплаћује према Одлуци Синдиката.
(4) Представницима Синдиката дозвољено је да истичу обавјештења у просторијама Послодавца, на мјестима која су приступачна радницима.
(5) Активности Синдиката врше се тако да не иду на штету редовног функционисања Послодавца и нарушавања радне дисциплине.
XIII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 90.
Уколико Законом и Општим колетивним уговором буду предвиђена већа права радника од права која су утврђена Правилником, примјењиваће се одредбе Закона и Општег колективног уговора.
Члан 91.
(1) Измјене и допуне Правилника врше се на начин и по поступку на који је исти и усвојен.
(2) Тумачење Правилника даје Послодавац.
Члан 92.
(1) Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објаве на огласној табли Предузећа.
(2) У циљу заштите права радника одредбе Правилника ће се примјењивати на права и обавезе из радног односа почев од 15.10.2021. године.
