Правилник о рачуноводству

У складу са чланом 3. и 4. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник РС“, број: 94/2015 и 78/2020), а на основу члана 48. Статута КП „Градске топлане“ а.д. Пале в.д. директор доноси:

 

ПРАВИЛНИК O РАЧУНОВОДСТВУ

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

 

Правилником о рачуноводству (у даљем тексту: Правилник) КП „ГРАДСКЕ ТОПЛАНЕ“ а.д. Пале (у даљем тексту: Предузеће) уређује се:

• организација система књиговодства и рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и откривање и спрјечавање погрешно евидентираних пословних догађаја;
• интерни рачуноводствени контролни поступци;
• рачуноводствене политике;
• одговорна лица;
• рокови за достављање и књижење докумената, ажурност;
• начин пријема, формирања, кретања, одлагања и чувања документације;
• пословне књиге;
• попис средстава и рокови пописа;
• обрачун и методе амортизације;
• припрема, састављање и презентација финасијских извјештаја;
• начин одлагања и чувања пословних књига;
• остала питања од значаја за Предузеће.

 

Члан 2.

У складу са критеријима из члана 5. Закона о рачуноводству и ревизији РС, Предузеће ће по стању на дан састављања годишњих финансијских извјештаја вршити прописно разврставање, о чему директор потписује одговарајуће обавјештење које се, уз годишње финансијске извјештаје, доставља овлаштеној институцији за пријем и обраду финансијских извјештаја (АПИФ).

Члан 3.

Предузеће је обавезно да примјењује Међународне рачуноводствене стандарде (IAS, IFRS, ISA, IPSAS, IASB, IFAC) приликом вођења рачуноводства и састављања финансијских извјештаја.

Члан 4.

Обрачунавање пореза и доприноса на плате, ПДВ-а, обрачунавање и утврђивање пореза на добит, те других пореза и доприноса, врши у складу са:

• Законом о порезу на додану вриједност,
• Законом о порезу на добит предузећа,
• Законом о посебним порезима,
• Законом о порезу на доходак и
• Законом о доприносима на плате.

Члан 5.

За правилну обраду података, ради уноса у финансијски извјештај, примјењују се правила и методе које показују како се подаци обрађују.

Члан 6.

Оквир за активности из предходног члана су:

• рачуноводствена начела (оквири),
• рачуноводствени стандарди и
• рачуноводствене политике.

Члан 7. 

(1) Рачуноводствена начела су најшири оквир правила на основу којих се дефинишу рачуноводствени стандарди.

(2) Рачуноводствена начела служе уједначавању рачуноводствених правила и поступака у исказивању стања средстава и њихових извора, као и прихода, расхода и финансијског резултата.

Члан 8.

Најважнија рачуноводствена начела су:

• начело настанка догађаја,
• начело сталности пословања,
• разумљивост,
• важност,
• значајност,
• поузданост,
• неутралност,
• опрезност,
• поступност,
• упоредивост.

Члан 9.

 

Дефиниције начела из претходног члана су:

1. Начело настанка догађаја

Према начелу настанка догађаја, учинци трансакција и осталих догађаја признају се кад настану (а не кад се прими или исплати новац или његов еквивалент) и евидентирају се у књиговодственим евиденцијама и укључују у финансијске периоде на које се односе.

Финансијски извјештаји састављени на основу рачуноводственог начела настанка догађаја информишу кориснике не само о прошлим трансакцијама, које укључују исплату и пријем новца, већ и о обавезама које ће се новцем платити у будућности и о средствима за која ће новац бити примљен у будућности.

2. Начело сталности пословања

Финансијски извјештаји уобичајено се састављају под претпоставком да правно лице неограничено послује, те да ће наставити пословање у догледној будућности.

Стога се претпоставља да правно лице нема намјеру ни потребу ликвидирати или значајно смањити пословање. Ако таква намјера или потреба постоји, финансијски извјештаји требали би бити састављени на другачијој основи, у ком случају се та основа треба објавити.

3. Разумљивост

Основни квалитет информација које су дате у финансијским извјештајима је да су оне одмах разумљиве корисницима. У ту сврху се подразумјева да корисници посједују довољно знања о пословању, економским активностима и рачуноводству, те да имају вољу проучавати информације са довољно пажње.

4. Важност

Да би била корисна, информација мора бити важна за потребе корисника при доношењу одлука. Информација посједује квалитет важности када утиче на економске одлуке корисника помажући и да процјене прошле, садашње и будуће догађаје или пак потврђујући или исправљајући њихове прошле оцјене.

5. Значајност

Информација је значајна ако њено изостављање или погрешно приказивање може утицати на економске одлуке корисника донијете на основу финансијских извјештаја.

6. Поузданост

Да би биле корисне, информације морају бити поуздане. Информације су поуздане кад у њима нема значајне грешке и пристрасности, те када се корисници могу поуздати да оне вјеродостојно приказују оно што представљају или је разумно очекивати да оне представљају.

7. Неутралност

Да би била поуздана, информација садржана у финансијским извјештајима мора бити неутрална, односно без пристраности – предрасуда.

8. Опрезност

Примјена опрезности не допушта, на примјер, стварање скривених резерви или прекомјерних резервисања, намјерно потцјењивање средстава или прихода или намјерно прецјењивање обавеза или расхода јер финансијски извјештаји не би били неутрални те не би били поуздани.

9. Поступност

Да би биле поуздане, информације у финансијским извјештајима требају бити потпуне у границама значајности и трошка. Изостављање може довести до тога да информација постане лажна или навести на погрешан пут, те је стога учинити непоузданом и непотпуном у смислу њене важности.

10. Упоредивост

Корисници требају бити у стању упоредити финансијске извјештаје правног лица током времена, како би могли идентификовати трендове о његовом финансијском положају и успјешности.

Корисници требају бити у могућности упоредити финнсијске извјештаје различитих правних лица, како би процијенили њихов релативни финансијски положај, успјешност и промјене у финансијском положају.

Због тога што корисници желе упоређивати финансијски положај, успјешност и промјене у финансијском положају правног лица током времена, важно је да се финансијским извјештајима прикажу и упоредне информације за претходне године.

II KЊИГОВОДСТВЕНЕ ИСПРАВЕ 

Члан 10.

(1) Књиговодствена исправа је писани документ у материјалном или електронском облику којим се доказује настанак пословног догађаја, а служи као подлога за уношење података у пословне књиге и контролу извршења пословне операције, те мора бити потписана од стране лица које је овлаштено за састављање и контролу књиговодствене исправе.

(2) Књиговодствене исправе сачињавају се на мјесту и у вријеме настанка пословног догађаја, осим оних исправа које се сачињавају у књиговодству Предузећа.

(3) Фотокопија књиговодствене исправе може бити основ за књижење пословног догађаја, само под условом да је на њој наведено мјесто чувања оргиналне исправе, са потписом одговорног лица.

(4) Књиговодствена исправа примљена у електронском облику сматра се вјеродостојном под условом да је потписана на начин утврђен прописима о електронском потпису републике.

Члан 11.

(1) Књиговодствена исправа мора бити потпуна, истинита, рачунски тачна и уредна, сачињена тако да омогућава потпун увид у вјеродостојност документа.

(2) Контролу књиговодствених  исправа не могу да врше лица која су материјално задужена за имовину на коју се исправе односе.

(3) Лица одговорна за сачињавање и контролу књиговодствених исправа својим потписом у писаном или електронском облику потврђују да је књиговодствена исправа потпуна, истинита, рачунски тачна и да одражава суштину пословног догађаја на који се односи.

(4) Одговорно лице у правном лицу дужно је да исправност и потпуност књиговодствене исправе овјери својим потписом прије уноса података из књиговодствене исправе у пословне књиге.

(5) Лица која сачињавају и врше пријем књиговодствених исправа дужна су да потписану исправу и другу документацију у вези са насталим пословним догађајем књиговодству доставе одмах након израде, односно пријема, а најкасније три дана од дана када је пословна промјена настала, односно дана када је књиговодствена исправа примљена.

(6) Лица која воде пословне књиге дужна су да књиговодствене исправе у пословним књигама прокњиже наредног дана, а најкасније у року од осам дана од дана пријема.

Члан 12.

(1) Књиговодствене исправе чувају се у изворном материјалном и електронском облику, у облику електронског записа или на микрофилму.

(2) Платне листе и аналитичке евиденције о платама, исправе којима се доказује власништво и власнички однос на непокретностима и хартијама од вриједности чувају се трајно.

(3) Књиговодствене исправе на основу којих су подаци унесени у пословне књиге чувају се најмање пет година или дуже, ако су посебним прописима одређени дужи рокови чувања појединих врста исправа.

(4) Књиговодствене исправе чувају се у пословним просторијама правног лица, односно организационог дијела правног лица или лица коме је повјерено вођење пословних књига.

(5) Рок за чување књиговодствених исправа почиње тећи по истеку посљедњег дана обрачунског периода на који се односе пословне књиге у које су унесени подаци из тих исправа.

III ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ

Члан 13.

(1) Пословне књиге представљају једнообразне евиденције о стању и промјенама на имовини, обавезама и властитом капиталу, као и оствареним приходима и насталим расходима.

(2) Пословне књиге чине: дневник, главна књига и помоћне књиге.

(3) Дневник и главна књига воде се по систему двојног књиговодства.

(4) Дневник је пословна књига у коју се пословни догађаји настали у току обрачунског периода уносе хронолошки, према редосљеду њиховог настанка.

(5) Главна књига је систематска евиденција у којој се приказује стање и промјене на имовини, обавезама, власитом капиталу, приходима и расходима у току обрачунског периода и која представља основ за израду финансијских извјештаја.

(6) Помоћне књиге су аналитичке евиденције које се воде за нематеријална средства, непокретности, постројења и опрему, финансијске пласмане, залихе, потраживања, готовину и готовинске еквиваленте, обавезе, капитал и друге билансне позиције.

(7) Помоћне књиге:

а) Нематеријална улагања;

б) Основна средста;

в) Залихе;

г) Финансијски пласмани и потраживања;

д) Обавезе;

ђ) Капитал.

(8) Остале помоћне књиге:

а) Дневник благајне;

б) Књига улазних фактура;

в) Књига излазних фактура.

(9) Дневник благајне је помоћна књига у којој се приказује стање и промјене на                  готовини, која се закључује на крају сваког дана у којем је било промјена у благајни, а књиговодству на књижење доставља се најкасније наредног дана. Благајничко пословање се врши у складу са Правилником о благајничком пословању.

Члан 14.

(1) Пословне књиге се отварају почетком пословне године, односно календарске године, на основу биланса стања и закључног листа у којем је приказано стање средстава и извора средстава на дан када је окончан претходни обрачунски период.

(2) Пословна година је једнака календарској години.

(3) У пословне књиге подаци се уносе искључиво на основу вјеродостојних књиговодствених исправа.

(4) Пословне књиге се воде на начин да обезбједе исправност и контролу унесених података, њихово чување, могућност коришћења података, могућност добијања увида у промет и стање на рачунима главне књиге, те могућност увида у временски редослијед извршеног уноса пословних догађаја.

(5) Пословне књиге се закључују након свих потребних књижења, укључујући предзакључна и закључна књижења, а најкасније до рока за предају годишњих финансијских извјештаја.

                                                    Члан 15.

(1) Правилник о организацији и систематизацији радних мјеста прописује потребан степен стручне спреме, радно искуство и остале услове за лица која обављају рачуноводствене послове.

(2) Изузетно од става (1) овог члана, лице које сачињава финансијске извјештаје обавезно је цертификовано лице.

(3) Уговором са подузетником, регистрованом за пружање рачуноводствених услуга повјерава му се састављање финансијских извјештаја.

IV КОНТНИ ОКВИР

Члан 16.

(1) Пословне промјене књиже се на аналитичким рачунима који по својој садржини и билансној припадности одговарају рачунима из прописаног контног оквира.

(2) Детаљан Контни план означен је декадним системом бројева од 0 до 9 и то:

• класе са бројевима од 0 до 9,
• групе конта са бројевима од 00 до 99,
• синтетичка конта са бројевима од 000  до 999,
• аналитичка конта од  00000  до 99999.

(3) Рачуноводство, за распоред конта Главне књиге, сачињава свој контни план и разрађује га према специфичностима дјелатности Предузећа уз осигурање позиција Биланса стања и Биланса успјеха.

(4) Отварање конта у рачуноводству врши се у моменту када се први пут појави потреба за тим контом. Назив синтетичког конта треба бити концизан, да јасно одређује садржај конта, а аналитичка конта имају одговарајуће називе добијене разрадом основног синтетичког конта.

V КЊИГОВОДСТВЕНО ЕВИДЕНТИРАЊЕ

Члан 17.

(1) Књиговодствено евидентирање пословних промјена се обавља кориштењем методе електронске обраде података што подразумијева употребу рачунара и специјалних рачуноводствених програма.

Унос података у Главну књигу обавља се на једном мјесту или путем прикључака на мрежу са више мјеста односно директно са мјеста настанка догађаја.

(2) Примјеном методе електронске обраде података осигурава се:

• могућност брже и једноставније контроле унесених ставки и идентичност збира дуговне и потражне стране налога;
• ажурност стања Главне књиге у промету и салду и свакодневни увид у Бруто биланс;
• разрада основног синтетичког конта;
• немогућност приступа неовлаштеним особама због потребе уноса лозинке за приступ рачунару и уносу података;
• тајност података који су познати само за то овлаштеним особама;
• да се на основу приступне лозинке зна ко је унио податке и ко је за њих одговоран.

Члан 18.

(1) Основни подаци о пословним промјенама уносе се у налог за књижење, а програм аутоматизмом конструише Дневник и Главну књигу.

(2) Код електронске обраде података, књижења се обављају на аналитичким контима, а програм аутоматски ради синтетичка конта. Поред тога, издавањем одговарајућих наредби програм конструише Бруто биланс и остале потребне извјештаје.

(3) Штампање налога за књижење врши се по правилу одмах у моменту закључења налога, а картице Главне књиге и аналитике у току године штампају се по потреби, те обавезно на крају године послије извршених закључних књижења.

VI АНАЛИТИЧКА КЊИГОВОДСТВА

Члан 19.

У складу с исказаним потребама, у рачуноводству Предузећа воде се:

• аналитичка евиденција дуготрајне материјалне и нематеријалне имовине,
• аналитичка евиденција материјала (енергента – горива и мазива), ситног алата и инвентара,
• аналитичка евиденција добављача,
• анлитичка евиденција купаца.
• 1. ДУГОТРАЈНА ИМОВИНА

 

Члан 20.

(1) У аналитичком књиговодству дуготрајна материјална имовина исказује се по врсти, количини и набавној вриједности, уз исказивање организационе јединице , односно мјеста у којем се средство налази.

(2) Дуготрајна имовина према указаној потреби распоређује се у амортизационе групе, као и на дијелове амортизационих група.

(3) Врсту средстава може чинити више јединица (комада) ако се не разликују по квалитету, времену набавке, набавној цијени и другим обиљежјима.

(4) За свако појединачно средство одређује се инвентурни број хронолошки према њиховој набавци, конто, као и амортизациона група кроз дефинисани вијек употребе.

Члан 21.

(1) Књиговодство сталних материјалних средстава састоји се од аналитичких картица.

(2) Свака картица садржи податке који се односе на врсту, количину и локацију средства, док се подаци о набавној вриједности и исправци вриједности књиже на картици.

(3) Стална материјална средства у припреми воде се рашчлањено појединачно за свако средство, по вриједности улагања.

ОБРАЧУН АМОРТИЗАЦИЈЕ

Члан 22.

(1) Амортизација сталних средстава врши се у складу са Правилником о рачуноводственим политикама.

(2) Обрачун амортизације врши се пропорционално, евидентирање периодично, а по истеку пословне године сачињава се и евидентира коначан обрачун амортизације.

(3) Коначни обрачун амортизације заснива се на стварном стању сталне имовине утврђене пописом.

3. MАТЕРИЈАЛНО КЊИГОВОДСТВО

Члан 23.

(1) Материјално књиговодство се води за материјал (енергент за производњу топлотне енергије, гориво и мазиво) и ситан алат и ивентар који се складиште.

(2) Књижење трошкова ситног алата и инвентара врши се методом 100% отписа.

(3) Материјалним књиговодством обезбјеђује се евиденција  и подаци по врсти, количини и набавној вриједности материјала, те ситног алата и инвентара на залихама.

(4) Евиденција се води посебно уз формирање аналитичке евиденције у финансијском књиговодству. Картица садржи податке о врсти, количини и  набавној вриједности предмета књижења.

4.ПОТРАЖИВАЊА И ОБАВЕЗЕ

Члан 24.

Под обавезама Предузећа сматрају се садашње обавезе произашле из прошлих догађаја, за чије се измирење очекује да ће створити одлив ресурса односно смањење економске користи.

Члан 25.

(1) Дугорочне обавезе су дугови са унапријед уговореним роком враћања дужим од једне године.

(2) Кредитне дугорочне обавезе су обавезе чији је рок доспјећа дужи од једне године.

Члан 26.

(1) Дио дугорочних обавеза који доспјева за годину дана и више, исказује се у Билансу стања као краткорочна обавеза.

(2) Дугорочне обавезе у страној валути билансирају се у КМ по средњем курсу ЦБ БиХ на дан састављања финансијских извјештаја.

(3) У аналитичком књиговодству, сва потраживања (у благајни и рачуноводству) и обавезе воде се по појединачним дужницима, односно повјериоцима уз примјену сљедећих правила:

• за сваки синтетички конто у Главној књизи на којем се исказују потраживања, односно обавезе, или на којима се исказују улагања, води се посебна група аналитичких конта чији збир промета и салда мора бити једнак промету и салду синтетичког конта у Главној књизи и то одвојено за потраживања, обавезе односно улагања;
• сваки дужник, односно повјерилац има своју шифру, а једна шифра се може користити за означавање дужника и повјериоца истовремено, у случајевима када се повјерилац појављује и као дужник и као повјерилац;
• потраживања од сваког појединачног дужника, као и обавезе према сваком конкретном повјериоцу, морају бити валутирана (датум доспјећа потраживања или обавезе) изузев потраживања, односно обавеза по основу кредита, која се у складу са уговором наплаћију, односно измирују кроз ануитете;
• висина каматне стопе и период на који се камата обрачунава, ако је иста посебно уговорена.

Члан 27.

(1) Служба књиговодства и наплате обавезно једном годишње врши усаглашавање обавеза и потраживања са дужницима и повјериоцима.

(2) Усклађивање обавеза и потраживања (конфирмација салда), врши се путем обрасца – Извод отворених ставки (ИОС), на дан 31. децембар текуће године и то прије састављања финансијских извјештаја.

(3) Прималац конфирмације је дужан пошиљаоцу: дужнику и повјериоцу одговорити на конфирмацију у року од 8 (осам) дана.

VII  ПОПИС СРЕДСТАВА И ОБАВЕЗА

Члан 28.

Предузеће је дужно извршити попис имовине и обавеза:

а)  најмање једном годишње, са стањем на дан 31.12,

б) за туђа средства, иста је обавезан пописати посебно (за свако правно лице којем та имовина припада) и доставити по један примјерак пописних листа,

в)  на дан евентуалног покретања поступка стечаја и ликвидације,

г)  приликом примопредаје дужности лица задужених за материјалну имовину.

Члан 29.

(1) Попис имовине и обавеза врши се у складу са Правилником  о попису, а на основу Одлуке коју доноси директор.

(2) Одлука о попису садржи: број, састав и задатак пописних комисија, као и рокове за достављање Извјештаја о попису.

(3) Централна пописна комисија и остале пописне комисије се састоје од најмање три члана, од којих је један предсједник комисије.

(4) За чланове пописних комисија не могу се именовати руководиоци и особе које одговарају за руковање оним материјалним и новчаним вриједностима које пописује та комисија.

(5) У комисију за попис потраживања и обавеза не могу бити именоване особе које воде књиговодствену евиденцију потраживања и обавеза.

(6) Задатак Централне пописне комисије је да руководи пописом, да координира радом појединих комисија, провјерава ток пописа и даје стручну помоћ, при чему сарађује са руководиоцима појединачних организационих дијелова Предузећа, као и са рачуноводством.

(7) На приједлог комисије за попис, директор може ангажовати вјештака или друго квалификовано лице, за процјену квалитета и вриједности појединих облика имовине и обавеза.

Члан 30.

(1) Упутство о спровођењу пописа уручује се члановима комисија.

(2) Упутством се утврђују задаци свих комисија и Централне пописне комисије, као и рокови извршења тих задатака.

(3) При попису се користе пописне листе, које се састављају за свако пописно мјесто посебно и имају сљедеће елементе: мјесто пописа, датум почетка и завршетка пописа, потпис чланова пописне комисије, назив и врсту средства, инвентурни број, јединицу мјере, појединачну цијену, стварно стање и стање по књигама, разлику између стварног и књиговодственог стања и податке о примједбама.

Члан 31.

О извршеном попису саставља се извјештај који садржи:

а)  стварно и књиговодствено стање имовине и обавеза,

б) разлику између стварног стања утврђеног пописом и књиговодственог стања,

в) узроке неслагања између стања утврђеног пописом и књиговодственог стања,

г) приједлоге за ликвидацију утврђених разлика.

Члан 32.

(1) Комисије за попис достављају своје извјештаје о попису, заједно са пописним листама, Централној пописној комисији, која саставља збирни Извјештај о попису и доставља га директору, најкасније 25 дана од истека пословне године.

(2) Уз Извјештај о попису достављају се пописне листе, изјаве одговорних особа, образложење насталих разлика, приједлози за отпис и друга запажања.

(3) За тачност пописа и извјештаја о попису одговорни су чланови пописних комисија.

(4) Податке из књиговодства у пописне листе уносе чланови пописних комисија, а не особе које раде у књиговодству.

VIII  ОДЛАГАЊЕ И ЧУВАЊЕ ДОКУМЕНАТА

Члан 33.

(1) Књиговодствене исправе се чувају у изворном облику, а рачуни за гријање физичких лица у електронском облику.

(2) Књиговодствене исправе се одлажу у регистраторе у току пословне године, а комплетирају се након завршетка годишњег обрачуна и ревизије.

Члан 34.

(1) Књиговодствене исправе, пословне књиге и финансијски извјештаји чувају се у пословним просторијама Предузећа.

(2) Књиговодствени документи се чувају:

а) Трајно:

• платне листе и обрачуни плата у вези са плаћањем доприноса,
• купопродајни уговори по којима је извршено стицање некретнина,
• годишњи рачуноводствени обрачуни,
• годишњи финансијски извјештаји,
• извјештаји о извршеној ревизији и сви интерни акти од утицаја на финансијско пословање.

б) 10 година:

• књиговодствене исправе на основу којих су подаци унесени у дневник и главну књигу,
• годишњи извјештај о пословању,
• главна књига и дневник

в) 5 година:

• помоћне књиге,
• књиговодствене исправе на основу којих су подаци унесени у помоћне књиге,
• периодични обрачуни,
• исправе платног промета путем овлаштених институција.

Рок за чување књиговодствених исправа и пословних књига почиње тећи задњег дана пословне године на коју се односе пословне књиге и у које су подаци из исправа унесени.

IX  ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ

Члан 35.

(1) Правно лице које води двојно књиговодство сачињава и презентуе јавности финансијске извјештаје за пословну годину завршену 31. децембра текуће године са упоредним подацима за претходну годину.

(2) Правно лице код кога настану статусне промјене, односно промјена правне форме, као и правно лице над којим је отворен стечајни или ликвидациони поступак, поред финансијских извјештаја из става 1. овог члана сачињава и презентује финансијске извјештаје сачињене на дан статусне промјене, односно на дан промјене правне форме, као и на дан отварања и закључења стечајног или ликвидационог поступка.

(3) Пословне промјене настале између дана биланса и дана уписа у Регистар пословних субјеката обухватају се у пословним књигама претходног правног лица или новог правног лица, што се утврђује одлуком о статусној промјени.

(4) Годишње финансијске извјештаје чине:

а) Биланс стања – Извјештај о финансијском положају на крају периода,

б) Биланс успјеха – Извјештај о укупном резултату за период,

в) Биланс токова готовине – Извјештај о токовима готовине,

г) Извјештај о промјенама на капиталу и

д) Напомене уз финансијске извјештаје.

(5) За финансијске извјештаје правног лица који води двојно књиговодство одговорно је лице овлашћено за заступање уписано у одговарајући регистар.

(6) Финасијске извјештаје правног лица, који води двојно књиговодство потписује лице овлашћено за заступање уписано у одговарајући регистар и квалификовано лице  из члана 15. овог Правилника.

Члан 36.

(1) Министар доноси правилнике којима се прописују садржај и форма финансијских извјештаја који се сачињавају и презентују у складу са законом.

(2) Финансијски извјештаји обавезно се предају у Регистар најкасније до посљедњег дана фебруара текуће године за претходну годину.

       X  ГОДИШЊИ ИЗВЈЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ

(1) Правна лица су обавезна да припремају годишње извјештаје о пословању који дају објективни приказ пословања правног лица и његов положај, укључујући и опис главних ризика и неизвјесности са којима се суочава и мјера подузетих на заштити животне средине.

(2) Изузетно од одредбе из става 1. овог члана, микро и мала правна лица нису дужна да припремају годишњи извјештај о пословању.

(3) Годишњи извјештаји о пословању чувају се у оргиналном облику 11 (једанаест) година након истека пословне године за коју су састављени.

       XI  ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПРАВИЛНИКА

Овај Правилник ступа на снагу даном доношења, а примјењиваће се од 01.01.2023. године, чиме престаје да важи Правилник број 817-а-01/11 од јула 2011. године.

Број: 1207-01/22

У Палама, 15.11.2022. године

ВД ДИРЕКТОР:

 Гојковић Борис, дипл.правник